Tomislav Kažić
Strana: 272, latinica
Tiraž: 1000 primeraka
ISBN: 978-86-908871-4-9

antimikrobni_lekovi

Antibiotici 007, sa dozvolom da ubiju

Infekcije su vrlo čest uzok obolevanja, ali precizni podaci o njihovom učešću u morbiditetu nisu dostupni s obzirom na različit tok i ishod. Najveći broj infekcija ima blag tok i povoljan ishod jer ih savlada organizam čoveka zahvaljujući urođenom i stečenom imunitetu. Međutim, ostale infekcije koje zahtevaju intervenciju lekara angažuju sve profile lekara od primarne zdravstvene službe, bolnica do specijalizovanih odelenja za intenzivnu negu. Tu ih oni sačekuju naoružani znanjem i ubojitim sredstvima: antibioticima i ostalim antimikrobnim lekovima, suportivnom terapijom, podrškom laboratorija i raznovrsne medicinske opreme. Ipak, prema podacima SZO u svetu umre godišnje umre oko 15 miliona ljudi od zaraznih bolesti, što je 25% od ukupno umrlih; najviše od pneumonije, HIV, dijareje, tuberkuloze i malarije.  U Srbiji je situacija znatno povoljnija, te u ukupnom mortalitetu infekcije učestvuju samo sa oko 2%, pri čemu su vodeći uzroci smrti od infekcija (u opadajućem nizu) tuberkuloza, meningitis, HIV, hepatitis, septička stanja i drugi.

Antibiotici su svakako među najvažnijim lekovima koji su obeležili 20. vek. Otkrića antibiotika: penicilina, sulfonamida i streptomicina bila su visoko vrednovana i nagrađena zlatnim Nobelovim nagradama. U fazi razvoja, antibiotici su pokazali izvanrednu efikasnost  u terapiji bakterijskih infekcija uključujući i tuberkulozu koja je početkom 20. veka bila na 1. mestu uzroka smrtnosti. U modernoj medicini, upotreba antibiotika u svim oblastima medicine čini sastavni deo visokih zdravstvenih standarda jer obezbeđuje brzo i efikasno izlečenje infekcija razne težine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i u bolnicama, ili sprečava infekciozne komplikacije posle najkomplikovanijih hirurških intervencija ili posle primene terapije koja smanjuje prirodni imunitet.

Međutim, i bolesnik i lekar često očekuju od antibiotika više nego što oni realno mogu da učine: zato se antibiotici propisuju češće nego što je to opravdano, pre svega u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Takva neracionalna primena ima mnoge štetne posledice: razvoj rezistencije bakterija, povećanje incidence neželjenih dejstava, razvoj alergijskih reakcija i povećanje troškova lečenja. Društvo neracionalno troši na antimikrobne lekove visoke procente od inače ograničenih sredstava za zdravstvo. U našoj zemlji, kao i u mnogim drugim, neracionalna upotreba antibiotika indirektno znači uskraćivanje terapije za mnoge bolesnike u drugim oblastima medicine. Suočena sa tim problemom Evropska Unija je pokrenula akciju usmeravanja lekara na racionalnu upotrebu antibiotika preko Preporuka proizišlih iz ”Medicine zasnivane na dokazima”. Ministarstvo zdravlja Republije Srbije je 2004. uz podršku EU preko svoje radne grupe izradilo publikaciju Izbor i upotreba antibiotika u opštoj praksi, sa ciljem da se kvalitetno poboljša upotreba antibiotika i kvantitativno smanji neracionalna potrošnja.

Nezavisno od toga, ali sa istim ciljevima koji motivišu moj rad već decenijama, pristupio sam izradi jedne praktične, edukativne publikacije koja bi koristila lekarima u svakodnevnom radu, ali ne samo kao preporuka da primene ono što već znaju, nego i kao izvor sa koga mogu da malo osveže svoja znanja iz ove oblasti koja se burno razvija. Tekst se sastoji iz tri dela: Antimikrobni lekovi, Infekcije i Preparati; oni između sebe komuniciraju preko *zvezdica koje ukazuju na opširnije tekstove o lekovima i preko Indeksa na kraju.

Iz praktičnih razloga, da se očuva smisao džepnog izdanja i obim knjige drži ispod 300 strana, nije uvrštena literatura na osnovu koje je pisan tekst, ali treba da se podrazumeva da su to najmodernija saznanja iz uglednih časopisa, udžbenika i priručnika.

Beograd, sredinom 2007.

Tomislav Kažić

 


Doze lekova prikazane u tekstovima o antimikrobnim lekovima i terapiji infekcije odgovaraju standardima dostupnim autoru u vreme objavljivanja ove knjige. Čitaoci treba da imaju u vidu da se Preporuke za terapiju menjaju svakih nekoliko godina i usklađuju sa rezultatima novih kliničkih studija i meta-analiza, te bi zato bilo dobro proveravati sheme doziranja za svaki lek prema aktuelnoj stručnoj literaturi priloženoj uz pojedine preparate. Ovo je posebno važno za nove lekove i one koji se retko upotrebljavaju.

Antimikrobni Lekovi

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *